Miloš Avramović, reditelj filma Južni vetar: Uradili smo film u kojem će ljudi uživati
Film Miloša Avramovića “Južni vetar”, koji je u proteklih sedam dana pogledalo više od 150.000 ljudi, prikazan je i u banjalučkom “Sinepleksu Palas”.
Pretpremijeri, koja je bila organizovana za novinare, prisustvovali su reditelj Miloš Avramović i glumci Jovana Stojiljković, Aleksandar Gligorić, Slaviša Čurović, Miodrag Radonjić i Miloš Biković.
Reditelj Miloš Avramović je na samom početku izrazio veliko zadovoljstvo činjenicom da je film do sada pogledalo 150.000 ljudi.
– Osjećam se sjajno, za to smo se borili. Uradili smo kvalitetan bioskopski film, u kojem će ljudi uživati, a u isto vreme neće osećati da im je neko ukrao dva sata vremena, ili novac – kazao je Avramović.
Na opšte čuđenje zašto u Srbiji toliko dugo nije snimljen jedan žanrovski film sa kriminalističkom temom, Avramović je rekao da ni njemu nije bilo jasno.
– To je pitanje koje sam i ja sam sebi postavljao. Ja mislim da je neka vrsta kinematografske beogradske elite nametnula neku drugu vrstu filma. Neku vrstu fondovskog filma. I to je dosta dobro prolazilo na konkursima. Ovaj film je i iz tog razloga veoma važan jer će sada mlađe kolege koje vole ovakvu vrstu filma lakše prolaziti u budućnosti – kazao je reditelj.
Na pitanje da li su na film uticali filmovi modernije produkcije, kao što su oni koje je radio Nikolas Vinding ili Luk Beson, Avramović je odgovorio da Nikolas svakako jeste, ali da su, takođe, i Espinoza i Odijar.
S obzirom na količinu nasilja prikazanog u filmu, glumci su upitani da li je igrati nasilnike teže ili lakše nego neke druge uloge.
– Mislim da je to zadata okolnost da je neko nasilan, kao što je neko vodoinstalater. Pitanje je kakav je to nasilnik, šta se dešava unutra, kakav je njegov odnos prema tome. Igrati nasilnika ja ne smatram ni lakše ni teže ako ga igrate slojevito. Nasilje je samo po sebi atraktivno i dosta govori o junaku, ali se često zaboravlja onaj drugi sloj, a to je kako je on došao do toga i zašto. Da li ga grize savest ili mu je prešlo u sociopatiju – rekao je Miloš Biković.
Miodrag Radonjić se usaglasio sa kolegom, ali je istakao da je svaki lik drugačiji.
– Nasilnici često imaju dosta glumačkog mesa, glumačkog materijala, koji možeš da oblikuješ, ali moraš da se baviš svojim likom i njegovim problemom. Uvek je drugačije – kazao je Radonjić.
Reditelj je naglasio da su pokušali, a i uspjeli da zaobiđu banalno prikazivanje kriminalaca.
– Mi smo imali potpuno dramski pristup tim likovima i nismo željeli da budu kao nekad kako su se igrali ti negativci – kao neke karikature, kao neke bizarne pojave. To se posebno izražavalo devedesetih kod nas, kao da je bilo u svojstvu katarzičnog smeha, totalno banalizovani – rekao je Avramović.
Da bi se film snimio za pet sedmica neophodno je da priprema bude duža i veoma temeljna.
– Ne bih mogao tako lako da saberem koliko smo dugo radili na tekstu. Radili smo ga iz neke dve etape, jedna faza pred samo snimanje i jedna faza kad je nastao scenario, a i tokom snimanja koje je trajalo čitavih pet nedelja – kazao je Avramović.
Reditelj je na kraju obraćanja rekao da svakako možemo očekivati nastavak filma.
Saradnja s Nebojšom Glogovcem
Ovaj film ujedno je i posljednja uloga Nebojše Glogovca. Po čemu ćete pamtiti saradnju s njim?
– Po tome kako je kod njega sve to nekako išlo sa lakoćom. Po tome što je bio divan čovek, vrhunski glumac i naša velika podrška. Bila je čast upoznati ga i raditi sa njim. Beogradsku premijeru smo posvetili njemu. Veliki gubitak za sve nas – kazao je Avramović.
