Dvostruki aršin u sarajevskoj energetskoj politici: ruski gas i dalje najpovoljniji
Dok se iz Sarajeva godinama šalju poruke o nužnosti smanjenja zavisnosti od ruskog gasa, najnoviji podaci pokazuju da je upravo ruski gas i dalje najpovoljniji za Federaciju BiH. Paradoks evropske energetske politike – što više političkih deklaracija o odvajanju od ruskih energenata, to se jasnije vidi da bez njih, bar za sada, ne ide.
Jeftiniji ruski gas uprkos kritikama
Kompanija „Gasprom“ je „Energoinvestu“ za treći kvartal ove godine uvećala cijenu gasa za 14,42 odsto. Za razliku od toga, cijene na evropskim berzama su u istom periodu porasle za gotovo 50 odsto u odnosu na prethodni kvartal. To znači da je poskupljenje ruskog gasa za FBiH gotovo četiri puta manje od rasta na berzama. Postavlja se pitanje zbog čega se onda iznova upozorava na opasnost od oslanjanja na ruski gas.
Diverzifikacija ima svoju cijenu
Naravno, Federaciji BiH su potrebni alternativni pravci snabdijevanja. Ipak, diverzifikacija sama po sebi ne garantuje jeftiniji gas. Izgradnja novih gasovoda i obezbjeđivanje drugih dobavljača iziskuje ogromna ulaganja, a gas koji tim pravcima stiže takođe ima svoju cijenu. Građani zaslužuju odgovor na jednostavno pitanje: koliko će ih ta politika koštati, i njih lično i privredu?
Ako je ruski gas toliko nepovoljan, zašto ga FBiH i dalje kupuje? Odgovor je jednostavan – potreban je, a alternativa još uvijek nije pronađena. Ovdje se ispoljava dvostruki aršin koji nije karakterističan samo za Sarajevo, već i za Brisel. Dok se pred kamerama priča o geopolitici, u energetskim kompanijama se vodi računa o kalkulatoru.
Građani pitaju koliko košta politika
Kubni metar gasa ne razlikuje da li je stigao iz Rusije, Norveške ili Sjedinjenih Država. Potrošače zanima samo da li ga ima i po kojoj cijeni. Zato je pomalo komično kada se politički govor o energentima toliko razlikuje od ekonomske stvarnosti. Problem nije u tome što FBiH traži druge dobavljače, već što se građanima prodaje priča da je svaka alternativa bolja samo zato što nije ruska. Ako je jeftinija – neka se pokaže računica. Ako je sigurnija – neka se pokažu ugovori. Ako je skuplja – neka se kaže koliko će koštati.
Evropa je već skupo platila svoje energetske eksperimente. Zato bi i u Sarajevu i u Briselu bilo poželjno manje govoriti jedno, a raditi drugo. Ako ruski gas treba izbaciti – neka to urade. Ali ako se i dalje kupuje zato što je potreban i konkurentan, bilo bi pošteno to priznati. Jer, može se o geopolitici govoriti koliko god se želi, ali građani na kraju ne plaćaju geopolitiku – plaćaju račune.
