Evropa plaća ruski gas milijardama, a grije se ruskim džemperima
Evropska unija je u julu iz Rusije uvezla pletenu odjeću vrijednu 1,18 miliona evra, dok je mjesec dana ranije taj uvoz iznosio samo 1.300 evra. Za evropsku ekonomiju to nije velika suma, ali je snažan simbol nove evropske zime – ruski gas je postao nepoželjan, a ruski džemper, izgleda, još nije.
Iza džempera, međutim, stoji mnogo ozbiljnija priča. Evropa je zaista smanjila zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ali ruski gas nije nestao sa evropskog tržišta. Zemlje EU su od januara do jula ove godine za ruski gas izdvojile oko 8,6 milijardi evra. Politički se, dakle, Evropa odvikava od Rusije, a tržišno joj povremeno šalje prilično krupne račune.
Gas, LNG i račun koji stiže građanima
Kada je gas ruski, problem je geopolitika. Kada je američki LNG, problem je cijena. Kada je norveški, problem je količina. A kada račun stigne građanima, malo koga zanima odakle je energent došao – važno je samo koliko košta. A mogao bi da košta i više.
Njemačka u grijnu sezonu ulazi sa 59 odsto gasa u skladištima
Njemačka je u grijnu sezonu ušla sa skladištima gasa popunjenim oko 59 odsto. Predsjednik Bundesbanke Joakim Nagel upozorio je da bi sporije punjenje skladišta moglo povećati rizik od kupovine gasa po višim cijenama tokom zime. Evropa, dakle, ima plan, ali nije sasvim jasno da li on predviđa gas ili deblje džempere.
Skup gas vuče i skuplju proizvodnju i hranu
Problem nije samo u grijanju. Skup gas znači skuplju proizvodnju, skuplja proizvodnja skuplju robu, a skuplji transport skuplju hranu. Sve to inflaciju može ponovo da vrati na vrata. Samo što ovoga puta, možda, neće biti dovoljno tople odjeće.
Energetski cunami ne mora da počne nestašicom
Mogući evropski energetski cunami ozbiljniji je od same nestašice gasa. Nije nužno da gasa nestane – dovoljno je da bude preskup. Nije nužno da fabrike zatvore kapije – dovoljno je da evropska proizvodnja postane nekonkurentna. Nije nužno da građani ostanu bez struje – dovoljno je da počnu da gase svjetlo u sobi u kojoj nikoga nema. A to je već ona vrsta „štednje“ koja se ne uvodi uredbom. Zato će predstojeća zima biti svojevrsni test evropske energetske politike.
Ako zima bude blaga, a snabdijevanje stabilno, Brisel će moći da kaže da je sve bilo pod kontrolom. Ako bude hladna, gas skup, skladišta poluprazna, a računi visoki, moglo bi se pokazati da je Evropa u pokušaju da pobjegne od jedne zavisnosti dobila samo skuplju verziju druge.
Do tada, Evropa ostaje pri starom receptu – ugašen radijator, obučen džemper, plaćen račun i zadovoljstvo što je energetska politika uspjela. Ostaje samo nada da zima neće potrajati predugo.
