Apsurd na peronu u Banjaluci: Profesor kupio digitalnu kartu za autobus, pa podatke ručno prepisivao na papir
Poznati naučnik i profesor Edhem Čustović doživio je neprijatno iznenađenje kada je odlučio da digitalnu kartu za autobus kupi putem interneta za putovanje od Banjaluke do Sarajeva, suočivši se sa potpunim krahom savremene tehnologije u praksi.
Nakon višegodišnje pauze, Čustović je želio provjeriti stanje u javnom prevozu, pa je kartu u jednom pravcu preko posredničke platforme platio 22 evra. Iako je očekivao jednostavan ulazak u vozilo uz dobijeni QR kod na mobilnom telefonu, realnost na terenu bila je potpuno drugačija.
Šalter, dodatna naknada i papirna potvrda
Po dolasku na banjalučku autobusku stanicu, radnica mu je odmah stavila do znanja da elektronski dokument ne važi i uputila ga u red ispred šaltera. Tamo je morao izdvojiti dodatnih pet konvertibilnih maraka za staničnu uslugu i izdavanje papirnog obrasca namijenjenog voznom osoblju.
Ipak, tu problemima nije bio kraj. Kada je stigao do autobusa, vozač je zatražio odštampanu verziju karte kupljene preko interneta. Pošto je putnik posjedovao samo elektronski format na telefonu, vozač je poručio da ne zna šta je to, te je zatražio da se podaci i identifikacioni broj sa ekrana ručno olovkom prepišu na dobijeni papir kako bi uopšte dobio dozvolu za ulazak.
Zbunjeni strani gosti pred domaćom birokratijom
Čustović je primijetio i desetak kineskih turista koji su se našli u istoj situaciji, ističući da mu je bilo žao posjetilaca koji dolaze iz tehnološki razvijenog društva u kojem se gotovo sve obavlja beskontaktno.
Prema njegovim riječima, stranim državljanima je sigurno izgledalo neshvatljivo zbog čega potvrde sa telefona nisu važeće, zašto se traže naknadna plaćanja i zbog čega se insistira na fizičkom papiru, što odaje utisak susreta sa prevaziđenom administracijom iz prošlog vijeka.
Problem sistema, a ne zaposlenih radnika
Profesor je naglasio da poenta njegovog osvrta nije u osudi zaposlenih na šalterima niti vozača koji samo sprovode nametnuta pravila, već u otvaranju pitanja o stvarnom stepenu tehnološkog napretka u Bosni i Hercegovini.
Zaključio je da mu kupovina preko interneta nije donijela ni uštedu novca niti kraće čekanje, već isključivo dodatne komplikacije i nepotrebne administrativne korake.
