Finansijski rizik domaćih izvoznika prelazi na Investiciono-razvojnu banku Republike Srpske
Finansijski rizik domaćih izvoznika u velikoj mjeri preuzeće Investiciono-razvojna banka Republike Srpske, čime preduzeća dobijaju dodatni mehanizam zaštite ukoliko inostrani partneri ne plate isporučenu robu ili izvršene usluge.
Podrška plasmanu domaće robe na strana tržišta
Prema novim pravilima, Investiciono-razvojna banka Republike Srpske obezbjeđivaće pokriće do 90 odsto osiguranih potraživanja privrednika u situacijama kada kupci iz inostranstva ne podmire ugovorene obaveze. Redovni limit ovog osiguranja iznosiće 400 hiljada evra, dok je u specifičnim okolnostima predviđen iznos i do 700 hiljada evra po pojedinačnom kupcu.
Ovakav vid osiguranja stupa na snagu ako inostrani kupac postane nesolventan ili ukoliko dođe do kašnjenja u plaćanju koje traje duže od 60 dana nakon isteka definisanog roka.
Privrednici pozdravljaju pomoć, ali upozoravaju na zloupotrebe
Privrednik Saša Trivić ocijenio je da je uvođenje ove mjere pozitivan korak za privredu, pod uslovom da se izbjegnu eventualne zloupotrebe u sprovođenju.
„Mjera je dobra ukoliko ne dođe do zloupotrebe u smislu da neko loše radi u odnosu na ono kako je predviđeno, a znamo da znamo često griješiti. Generalno je dobro kao vid podrške za izvoznike, zato što vi kad rastete i kad povećava se izvoz, vi gubite kapital koji trebate imati u obrtnim sredstvima i onda ukoliko vam kupac ne plati vi ste ugroženi. Tako da je ovo jedna dobra mjera pomoći privredi u slučaju izvoza“, naveo je Trivić.
Pitanje naplate spornih dugova iz inostranstva
Čim se izvrši isplata nastale štete, kompletno pravo naplate dugovanja prelazi na IRB. Međutim, ekonomista Zoran Pavlović iznosi dileme u vezi sa praktičnim sprovođenjem tog postupka u inostranstvu.
„A to je, kako će IRB, koji bi trebalo da obavlja taj posao, da se izbori sa neisplaćenim potraživanjima iz inostranstva, kad nismo u stanju da naplatimo potraživanja u zemlji, pa smo ih prodali advokatskoj kancelariji koja se time čak ne smije ni baviti“, ističe Pavlović.
On naglašava da garantovanje naplate izvan granica predstavlja izuzetno zahtjevan i komplikovan proces, te postavlja pitanje kadrovske osposobljenosti za takve poslove.
„Postoje metodi za sve, ali to neko mora da zna da radi, ali ne znam ko, imenom i prezimenom. Doneti propis koji je podrška privredi je odlično, ali moramo znati da li je problem naplate vezan za doaćeg partnera, za stranog partnera. To je vrlo složena operacija“, pojasnio je Pavlović.
Pored samog snošenja rizika, pred institucijom ostaje zadatak vođenja postupaka naplate prema stranim kompanijama, što predstavlja ozbiljan izazov s obzirom na dosadašnja iskustva sa naplatom potraživanja na domaćem terenu.
