Goran Talić je bio jedinstven: Dirljive riječi Snježane Novaković Bursać
Nakon vijesti da je ugledni univerzitetski profesor i dugogodišnji direktor Instituta za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i ortopedsku hirurgiju „Dr Miroslav Zotović“ u Banjaluci Goran Talić preminuo u 67. godini, brojni prijatelji i saradnici opraštaju se od njega, a posebno dirljivu objavu na društvenoj mreži X podijelila je dr Snježana Novaković Bursać.
Energija i djela koja ne mogu nestati
Opraštajući se od dugogodišnjeg rukovodioca prestižne banjalučke zdravstvene ustanove, Novaković Bursać se prisjetila njegove nesvakidašnje snage, posvećenosti i neumorne energije. Naglasila je da jednostavno nije moguće da nestane tolika ljubav prema ljudima, pacijentima, umjetničkim slikama, muzičkim pločama, rijekama Vrbasu i Sani, Banjaluci, Slatini, kao i stalnoj težnji ka gradnji i uređenju. Posebno je ukazala na njegovu privrženost „Zotoviću“, prijateljima iz Gimnazije, te porodici, djeci i unucima.
Primjer istinskog vođe i čovjeka
U svom obraćanju istakla je da je riječ hvala preskromna za sve što je stvorio i način na koji je zadužio svoje okruženje. Prema njenim riječima, preminuli ljekar je svakodnevno pokazivao kako se ostaje čovjek u svim životnim okolnostima, kako se biva vrhunski profesionalac, vođa, ali i neophodna zaštita i podrška saradnicima. Dodala je da je on bio istinski uzor kako se ne odustaje od vlastitih vizija i ciljeva, kako se ne zaboravlja zavičaj i skromni počeci, te kako se gradi i voli svoj grad, narod i država.
Neizbrisiv trag u Republici Srpskoj
Ona je naglasila da je rad uz njega predstavljao izuzetnu privilegiju, nazvavši ga jedinstvenom ličnošću kojoj niko nije sličan niti nalik. Kako je navela, da nije godinama sarađivala s njim, teško bi povjerovala da u Banjaluci, Slatini i Republici Srpskoj uopšte postoji takav čovjek. Zaključila je da on nikuda nije otišao jer iza njega ostaju njegova djela, vizije i briga za zajednicu, uputivši mu posljednji pozdrav uz želje za vječni mir i spokoj.
Goran Talić, specijalista ortopedije sa traumatologijom, preminuo je 13. oktobra 2026. godine. Tokom svoje bogate karijere važio je za jednog od najistaknutijih zdravstvenih radnika u Republici Srpskoj, ostavivši iza sebe neprocjenjiv doprinos razvoju domaće medicine.
Кажу да је отишао, али то једноставно није могуће.
Није могуће да нестане та огромна снага, енергија и љубав.
Љубав за људе, пацијенте, слике, плоче, Врбас, Сану, Бањалуку, Слатину, грађење, уређење и опет грађење.
Љубав за „Зотовић“, своју рају из Гимназије, дјецу и унуке. Е то тек не може да нестане!
Мала је ријеч хвала.
Мале су све ријечи како би се довољно рекло о томе шта си све створио и колико си нас задужио, на све постојеће људске начине.
Хвала што си нам показивао како се
▪️ буде човјек у свим животним ситуацијама
▪️буде професионалац и вођа
▪️буде подршка, а кад треба и заштита
▪️не одустаје од наума и визија
▪️не заборављају људи, раја а ни бабин земљани под
▪️како се ради и гради, воли свој народ, град и држава.
Хвала што си показао какви требамо бити, али ријетко ко може.
Један је Горан Талић Тала. Доктор Талић.
Један једини.
Нико сличан, нико налик.
Хвала за страшно велику привилегију да ти будем сарадник.
Признајем: да годинама нисам била у близини, тешко да бих повјеровала у приче како заиста постоји такав човјек. Код нас у Бањалуци, у Слатини, у Републици Српској.
Зато, никуд ти ниси отишао, а нити ћеш.
Твоја дјела су ту, твоје визије ту, твоја љубав и брига за све – исто ту.
Надам се да ћеш тамо гдје си отишао наћи спокој и неизрециву љепоту какву си замишљао и носио у души.
Вјечна ти слава и хвала!— др Сњежана Новаковић Бурсаћ (@BursacNovakovic) October 13, 2026
