Zašto dugovi stare Toplane opterećuju budžet Banjaluke
Iako radijatori u banjalučkim domovima već osam godina ne zavise od njenih kotlova, dugovi stare Toplane u ukupnom iznosu od čak 92,96 miliona KM i dalje ozbiljno pritiskaju gradske finansije. Prema podacima iz finansijskih izvještaja za 2025. godinu, nekadašnji komunalni gigant gomila kratkoročne i dugoročne obaveze, zbog čega je u gradskim projekcijama za 2027. godinu predviđeno izdvajanje od 3,15 miliona maraka samo za izmirenje garantovanih dugova.
Najveći dio obaveza prema Gradu i Vladi
Pregled obaveza pokazuje da je upravo Grad Banjaluka, koji je stoodstotni vlasnik preduzeća, ujedno i najveći povjerilac. Naime, stara „Toplana“ duguje Gradu 43,92 miliona maraka. Od tog iznosa, 33,40 miliona KM otpada na kredite za koje je lokalna zajednica dala garancije pa ih sama otplaćivala, 10,49 miliona KM se odnosi na pozajmice za nabavku mazuta u periodu od 2003. do 2007. godine, dok je preostalih 25.000 KM zavedeno kao finansijska pozajmica.
Značajna sredstva potražuje i Republika Srpska. Dug prema Vladi RS iznosi 24,02 miliona KM, a revizorski izvještaji na republičkom nivou ovu stavku tretiraju kao sporno potraživanje. Ostatak od oko 25 miliona KM čine razne stavke: 10,58 miliona KM dugoročnih obaveza, 6,78 miliona KM po osnovu emitovanih obveznica, te 2,43 miliona KM kredita i reprograma koji dospijevaju na naplatu u roku od jedne godine.
Dodatno, preduzeće na ime kamata duguje 4,29 miliona KM, pri čemu se 2,57 miliona odnosi na obaveze prema IRB-u, a 1,72 miliona prema „Elektrokrajini“. Među preostalim računovodstvenim stavkama nalazi se i oko 743.000 KM ranijih donacija koje su evidentirane kao odgođeni prihodi, što znači da cjelokupna cifra od skoro 93 miliona maraka ne predstavlja odmah dospjele račune koje gradska kasa mora platiti.
Poslovanje sa gubitkom i novi reprogram
Od 2018. godine grijanje u gradu preuzele su „Eko toplane“, dok je staro preduzeće nastavilo funkcionisati kroz naplatu starih potraživanja i izdavanje imovine pod zakup. Ipak, prihodi koje ostvaruje daleko su od dovoljnih za tekuće troškove. Tokom 2025. godine „Toplana“ je zabilježila 1,2 miliona KM prihoda, dok su ukupni rashodi narasli na 4,1 milion maraka, pri čemu je na same kamate otišlo 2,54 miliona KM. Poslovna godina tako je zaključena sa minusom od 2,91 milion KM.
Problem zaduženja pokušan je ublažiti u junu 2026. godine, kada je Skupština grada odobrila garanciju za reprogram 9,3 miliona KM obaveza prema fondovima kojima upravlja IRB Republike Srpske. Planirano je da se taj iznos vraća dvije decenije, uz pet odsto kamate, dok bi prva rata trebalo da stigne na naplatu u februaru 2027. godine.
Milionska izdvajanja iz gradskog budžeta
Gradski budžet već godinama osjeća posljedice funkcionisanja posrnulog preduzeća jer je Grad ranije garantovao za brojne kredite. Još 2019. godine tadašnji gradonačelnik Igor Radojičić upozoravao je da je te godine iz kase izdvojeno oko 4,2 miliona maraka za dugove stare „Toplane“, ističući opasnost da bi eventualni stečaj odjednom aktivirao sve preuzete garancije.
Sličan scenario nastavlja se i u planovima za budućnost. U dokumentima pripremljenim za budžet za 2027. godinu uvršteno je 3,15 miliona KM za plaćanje obaveza po datim garancijama, čime teret preduzeća koje godinama ne pruža komunalne usluge ostaje jedno od krupnih finansijskih pitanja Banjaluke.
