Oštar pad prinosa voća u BiH: Šljive i trešnje podbacile
U poljoprivrednom sektoru Bosne i Hercegovine zabilježen je oštar pad prinosa voća tokom 2025. godine, pri čemu su šljive i trešnje imale gotovo 45 procenata slabiji rod u poređenju sa prethodnom godinom, pokazuju zvanični podaci Agencije za statistiku BiH.
Znatno manji rod šljiva i ostalog voća
Prema statističkim podacima o požnjevenim površinama i ostvarenim rezultatima važnijih usjeva, prinos šljiva iznosio je 6,50 tona po hektaru, što predstavlja smanjenje od 44,68 odsto u odnosu na 2024. godinu. Slična situacija zabilježena je i u proizvodnji trešanja, gdje je ubrano 5,87 tona po hektaru, odnosno 44,93 odsto manje nego lani.
Negativan trend nije zaobišao ni druge voćarske kulture. Tako je prinos višanja opao za 28,57 procenata, krušaka za 19,27 odsto, dok je kod jabuka registrovan pad od 17,88 odsto.
Rast kod žitarica i povrtarskih kultura
Za razliku od voćnjaka, na poljima pod žitaricama ostvareni su znatno povoljniji rezultati. Najveći skok zabilježen je kod ječma, čiji je prinos uvećan za 12,12 odsto, dok je prinos zobi bio veći za 7,58 odsto. Proizvodnja pšenice porasla je za 6,78 procenata, a prinos kukuruza zabilježio je rast od četiri odsto.
Pozitivna kretanja vidljiva su i u povrtarstvu. Prinos paradajza skočio je za 13,18 odsto, rod kupusa bio je bolji za 11,75 procenata, dok je kod krompira ubilježen blagi rast od 0,83 odsto.
Struktura poljoprivrednog zemljišta u zemlji
Podaci nadležne agencije otkrivaju da je ukupna poljoprivredna površina u Bosni i Hercegovini tokom 2025. godine obuhvatala 1,15 miliona hektara. Najveći dio tog prostora, tačnije 57,06 odsto, otpada na stalne travnjake, livade i pašnjake, dok oranice zauzimaju 35,62 odsto raspoloživog zemljišta.
Preostali dio agrarnih površina čine voćnjaci sa udjelom od 6,15 odsto, bašte i vrtovi na koje se odnosi 0,88 odsto, te vinogradi koji pokrivaju svega 0,27 odsto poljoprivrednog prostora.
