Mladiću sa Daunovim sindromom posao konobara
Dvadesetogodišnjem mladiću sa Daunovim sindromom Adi Ćuranu iz Prnjavora, ispunila se želja da dobije posao. Tu priliku pružio mu je ugostitelj iz ovog grada Boris Leburić, postavši jedan od tri privrednika koji je pružio šansu licima s ovim problemom.
Adin radni dan i majčina podrška
Sa tacnom u ruci gostima prilazi raspoložen i širokog osmijeha. Ništa mu nije teško, iako posao konobara nije nimalo lak.
To mu je bila velika želja, kaže majka Sena. Jedva čeka kad će na posao, razmišlja i priča o tome i kada je kod kuće. Pri povratku s posla prepričava iskustva, susrete s ljudima, jednom riječju, sve to, kaže, čini ga presretnim.
– Uopšte nije umoran i to me najviše oduševljava. Nakon svakog povratka sa posla prepričava dogodovštine toga dana – Sena Ćuran, Adina majka.
Privrednik koji je pružio šansu
Čim je čuo za Adinu želju privrednik Boris Leburić odlučio je da mu pruži šansu. Ima 40 zaposlenih, a za najnovijeg radnika ima samo riječi hvale.
Ado je angažovan po tri sata dnevno. Ima veliku podršku radnih kolega. Kažu da su počeli s jednostavnim zadacima, ali da je samo nakon tri dana uhodavanja, Ado počeo da koristi i kasu.
Ideja da radi kao konobar potekla je od Adinog personalnog asistenta, koji s njim provodi dosta vremena.
Priča da su jednom sjedili u lokalnom pabu kada mu je Ado povjerio svoju želju da bude konobar. Šansu je dobio na jedan dan u dječijoj nedjelji, što je oduševilo sugrađane, pa je sav prihod i bakšiš tog dana otišao u Dnevni centar.
Podrška gostiju i socijalizacija
Kod gostiju koje je posluživao pozitivne emocije i podrška.
Socijalizacija 20-godišnjeg mladića traje već 15 godina, od vrtićkog uzrasta, preko školovanja i dnevnog centra.
Druženje je ključ njegovog zadovoljstva, pa je posao prava prilika za njegovu sreću, kaže majka.
Borba im je često bila teška, ponekad i preteška. Sada kada pogleda sina, kaže, nije bila uzaludna.
