Vozači isključuju sigurnosne sisteme u automobilima
Iako se automobilska industrija sve više ponosi naprednim sigurnosnim rješenjima, rezultati novog istraživanja pokazuju da vozači isključuju sigurnosne sisteme u automobilima, uprkos tome što im oni mogu spasiti život.
Automobili su danas sigurniji nego ikada ranije, ali istovremeno i znatno skuplji. Sistemi za pomoć vozaču dio su tog napretka, no mnogim vozačima oni smetaju u svakodnevnoj vožnji.
Sistemi koje vozači najčešće isključuju
Istraživanje koje je sproveo Censuswide obuhvatilo je 1.350 britanskih vozača tokom ljeta ove godine, a naručio ga je Dick Lovett, britanska grupacija trgovaca automobilima. Rezultati pokazuju da veliki dio skupe tehnologije u automobilima ostaje neiskorišten.
Adaptivni tempomat nikada ne uključuje 25,9 odsto vlasnika automobila koji posjeduju taj sistem, a dodatnih sedam odsto priznaje da ga ne bi znali koristiti. Sistem zadržavanja vozila u saobraćajnoj traci izbjegava gotovo 18 odsto ispitanika, dok 21,3 odsto isključuje automatsko kočenje u nuždi.
Vozači kao glavni razlog navode da su ovi sistemi previše agresivni i da stvaraju više problema nego što ih rješavaju. Glasovne asistente ne koristi 17,8 odsto vozača koji ih imaju, a head-up ekrane s proširenom stvarnošću ne želi uključiti 17,1 odsto. Dodatnih sedam odsto ne zna kako se tim ekranima koristiti.
Oprema koja ostaje neiskorištena
I drugi skupocjeni sadržaji u modernim automobilima često ostaju zapostavljeni. Masažna sjedišta redovno koristi samo 22 odsto ispitanika čija vozila imaju tu opciju, head-up ekrane s proširenom stvarnošću redovno koristi 22,4 odsto, a mogućnost daljinskog pokretanja automobila 24,5 odsto vlasnika.
Istovremeno, dio ovih funkcija još uvijek nije široko rasprostranjen. Masažna sjedišta nema 67,3 odsto automobila, daljinsko pokretanje nije dostupno u 62 odsto vozila, AR head-up ekran nema 60,5 odsto, a 57,3 odsto automobila nema mogućnost upravljanja klimatizacijom putem aplikacije.
Generacije i navike vozača
S druge strane, jednostavnije i poznatije funkcije koriste se mnogo češće. Bez Bluetooth povezivosti ne bi moglo 58,3 odsto ispitanika, kameru za vožnju unazad redovno koristi 45,7 odsto, ugrađenu navigaciju 44,5 odsto, a grijano vjetrobransko staklo 41 odsto vozača.
Dob vozača igra veliku ulogu u korištenju napredne tehnologije. Mogućnost promjene načina vožnje redovno koristi 27,3 odsto ispitanika, a najčešće je koriste vozači od 25 do 34 godine, među kojima je udio 38,3 odsto.
Bluetooth redovno koristi 68,5 odsto vozača od 25 do 34 godine i 68,8 odsto onih od 35 do 44 godine, dok među vozačima starijim od 55 godina taj udio pada na 49,7 odsto. Bežično punjenje telefona koristi 44,4 odsto vozača od 35 do 44 godine, ali samo 20,7 odsto starijih od 55.
Daljinsko pokretanje automobila koristi više od četvrtine vozača mlađih od 35 godina, a među starijima od 55 godina samo 5,1 odsto. Grijano vjetrobransko staklo, s druge strane, pokazuje suprotan trend – koristi ga 27,2 odsto vozača od 18 do 24 godine, a među vozačima od 45 do 54 godine udio raste na gotovo 45 odsto.
Stručnjaci preporučuju upoznavanje s vozilom
Rezultati istraživanja na kraju upućuju na zaključak da mnogi kupci plaćaju opremu koju im niko nije dovoljno dobro objasnio, dok su neki jednostavno zaključili da im pojedine funkcije nisu potrebne. Stručnjak za automobile iz kompanije Dick Lovett, Aleks Li (Alex Lee), smatra da bi vozači trebalo da odvoje vrijeme i upoznaju sve mogućnosti svojih vozila, jer to može doprinijeti sigurnosti, udobnosti i boljem iskustvu vožnje.
Sistemi za pomoć vozaču neće nestati, jer je veliki dio sigurnosne opreme propisan zakonom. Međutim, kada je riječ o opremi za udobnost, proizvođači imaju prostora da preispitaju njenu isplativost, posebno ako je redovno koristi tek mali dio vlasnika, prenosi Index.
