Američki naučnici: Do pet šoljica kafe dnevno ne šteti srcu

Vašington – Najnoviji rezultati istraživanja Američkog udruženja za zdravlje srca pokazuju da je ispijanje do pet šoljica kafe dnevno bezbjedno za srce kod većine odraslih osoba i da može donijeti određene zdravstvene koristi.

Kafa ostaje najpopularniji izvor kofeina u svijetu, a iako je odavno povezana s brojnim povoljnim efektima, pitanje koliko je zaista bezbjedno konzumirati tokom dana i dalje pobuđuje veliku pažnju.

Unos do 400 miligrama kofeina dnevno – što odgovara otprilike pet šoljica kafe – smatra se bezbjednim za većinu odraslih i može biti povezan s boljim zdravljem srca, saopštilo je Američko udruženje za zdravlje srca.

Sponzorisano

Cijela videoteka u tvom dzepu.

Filmovi, serije i domaci sadrzaj, bez reklama nasred radnje. Pocni odmah.

Gledaj besplatno →

„Ekvivalent do pet šoljica kafe s kofeinom dnevno, bez dodatog šećera, bezbjedan je i ne povećava kardiovaskularni rizik“, izjavio je koautor istraživanja i profesor medicine na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku Gregori M. Markus.

Analiza je pokazala da ova količina kafe umanjuje rizik od nekoliko kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, bolesti srca, moždani udar, povišen krvni pritisak i dijabetes tipa 2 kod pojedinih osoba. Najniži rizik od smrtnosti zabilježen je kod onih koji dnevno piju između dvije i četiri šoljice kafe.

Iako je kafa glavni izvor kofeina, dnevnom unosu doprinose i čaj, čokolada, gazirana pića te lijekovi koji se izdaju bez recepta i na recept. Istraživači, međutim, ističu da se mnogo manje zna o efektima kofeina iz ovih izvora, posebno iz energetskih pića, čije velike doze mogu izazvati kardiovaskularna oštećenja i zahtijevaju dodatna proučavanja.

Kofein iz kafe metabolizira se u jetri i kod većine ljudi dostiže najveću koncentraciju u organizmu u roku od otprilike jednog sata. Način na koji organizam prerađuje kofein zavisi od genetike, metabolizma, starosti i ranijeg unosa. Kod osoba koje redovno piju kafu može se razviti veća tolerancija, dok kod drugih ista količina izaziva izraženije efekte.

Profesor Markus naglašava da ne postoji univerzalna preporuka za sve. „Ono što može biti razumna količina za jednu osobu, kod druge može izazvati neželjene posljedice poput lupanja srca, anksioznosti ili poremećaja sna. Zato je važno obratiti pažnju na to kako svaki organizam reaguje na kofein“, poručio je Markus.

Istraživači upozoravaju da nisu svi načini konzumiranja kafe podjednako zdravi. Velike količine dodatog šećera, aromatizovanih sirupa i punomasnih mliječnih proizvoda mogu znatno povećati kalorijski unos i umanjiti, pa čak i poništiti potencijalne zdravstvene koristi koje sama kafa pruža.

Izvor: Glas Srpske