Kritika ESG rejtinga: Nepouzdanost i nejasnoće

Problemi sa ESG rejtingom

Rejting koji definiše ekološko, društveno i korporativno upravljanje (ESG) kritikuje se kao nepouzdan, nejasan i slabo povezan sa cijenom akcija na berzi. Vikend izdanje Financial Times-a bavilo se ovim pitanjem, a Financa.ba prenosi članak.

Ovo nije problem samo za investitore koji žele da ulože u kompanije koje prate standarde. Citiraćemo norveški državni fond Norges, koji kaže da nesavršeni pokazatelji ESG-a otvaraju „sivu zonu“ za špekulacije.

Nekoliko ESG standarda

Veliki investitori ne prate ESG rejtinge koje su nametnuli MSCI, S&P Global i Morningstar’s Sustainalytics. Većina ih “čupa” iz gomile podataka i integriše informacije u svoje sopstvene okvire vrednovanja.

Ipak, rejting i dalje donosi mnogo novca. Fondovi sa imovinom od 121 milijardu dolara potpisali su UN-ova načela za odgovorno ulaganje, obavezujući se da će uzeti u obzir pitanja ESG-a pri odlučivanju u šta će ulagati.

Mnogi koriste procjene trećih strana. Manji investitori, sa manje kapaciteta za nezavisnu analizu, skloni su da se oslanjaju na ESG rejtinge ili ulažu u proizvode i investicije temeljene na njima.

To je problem. Davatelji ESG rejtinga prikupljaju podatke različite kvalitete iz raznih izvora. To se unosi u modele koji izračunavaju kompozitni rezultat. Pružaoci usluga kao što je MSCI objavljuju svoje metodologije koje nastoje da veću težinu daju informacijama koje su važne za kompaniju. Za naftu i gas istraživače, na primjer, emisije ugljen-dioksida čine 19 posto.

Ali spajanje različitih metrika znači da se konačni rezultat može činiti proizvoljnim. To potvrđuje činjenica da pružaoci rejtinga različito ocjenjuju kompanije. Dokument Evropske agencije za vrijednosne papire i tržišta navodi studije koje procjenjuju nivo korelacije od 60 posto. Kreditni rejting je, nasuprot tome, povezan do 99 posto. Ovo znači da će kompanija dobiti uglavnom isti rejting bez obzira da li se konsultuje Moody’s, S&P ili Fitch.

Utvrđivanje ESG rizika stoga je sličnije gledanju u listove čaja. Zaista, nije jasno da li kompanije sa visokim ili poboljšavajućim ESG rezultatom imaju bolje performanse.

Neke jurisdikcije redefinišu ESG rejtinge. U EU fondovi mogu biti označeni kao „zeleni“ samo ako ulažu u kompanije koje slijede sopstvena pravila bloka za čisto ulaganje i poslovanje. Regulatori širom svijeta, uključujući i Ujedinjeno Kraljevstvo, rade na poboljšanju metodologija i transparentnosti.

Ipak, sam koncept „metodologije“ široke industrije daje nesavršen rezultat. Budućnost će sigurno počivati na rejting agencijama koje će pružati pouzdane neobrađene podatke koje investitori zatim mogu integrisati u svoj pogled na izglede kompanije.